Nestale drevne civilizacije su neodoljivo privlačne kao teme piscima avanturističkih romana, a među njima počasno mesto pripada Atlantidi koja je i u centru priče britanskog pisca Endija Mekdermota "Potraga za Atlantidom" u izdanju "Stilosa".
Ova novosadska izdavačka kuća objavila je roman sa podnaslovom "Legenda o izgubljenoj civilizacijhi još uvek živi, krije li Atlantida tajnu koja može zauvek uništiti čovečanstvo?" u svojoj popularnoj ediciji "Avantura, triler, misterija", kojim je 2007. godine započet u Velikoj Britaniji serijal o avanturama arheologa Nine Vajld i njenog pratioca, bivšeg komandosa Edija Čejsa.
Mekdermot (33) je nakon što je diplomirao engleski jezik i književnost radio kao novinar, grafički dizajner, pisac scenarija za stripove i u međuvermenu je osmislio serijal koji bi bio na tragu romana Dena Brauna. Do sada je napisao šest romana i upravo piše sedmi, a prva četiri su već prevedena na 26 jezika i štampana u 30 zemalja širom sveta.

Izvor - Glas javnosti (ceo članak)

Dvobroj književnog časopisa"Književnost", u kojem su sabrani poetski i prozni tekstovi domaćih autora objavljivani u tom časopisu od 1946. do 2006. godine, predstavljen je u Ministarstvu kulture Srbije.
U dvobroju pod naslovom "Tokovi i promene II", koji je objavljen uz podršku Kompanije "Novosti" i Ministarstva kulture, sabrani su tekstovi više od 75 domaćih pisaca i pesnika.
Među odabranim tekstovima su dela Ive Andrića, Isidore Sekulić, Stanislava Vinavera, Vaska Pope, Jovana Hristića, Bore Ćosića, Danila Kiša, Desanke Maksimović, Stevana Raičkovića, Aleksandra Tišme, Ljubomira Simovića, Mirka Kovača, Mihajla Pantića, Svetlane Velmar Janković i mnogih drugih autora.
"Časopis 'Književnost' već decenijama omogućava čitaocima, ali i stručnoj javnosti, da se upoznaju sa dometima savremene srpske knjizževnosti, ali i s onim što je aktuelno u svetskoj literaturi", rekao je na promociji ministar kulture Nebojša Bradić.

Izvor - B92 (ceo članak)

Od 28. avgusta do 5. septembra, u Kragujevcu će, peti put zaredom, biti održan najveći regionalni sajam knjiga na otvorenom – „Književna zona“. Kao i prethodnih godina, ova kulturna manifestacija, koja predstavlja svojevrstan praznik za sve ljubitelje knjige, okupiće u Pešačkoj zoni  veliki broj izdavača i knjižara iz cele Srbije, a program će predstaviti i kragujevačke izdavačke kuće.
Kragujevac je, inače, poznat po brojnoj čitalačkoj publici, a izlaganje knjiga na otvorenom, i to na najprometnijem gradskom šetalištu, odličan je način da izdavačke kuće stupe u neposredan kontakt sa čitaocima, ponude im svoje programe, ali i oslušnu njihove želje i interesovanje. Izbor knjiga je koncipiran tako, da se na sajmu nađe po nešto za sve uzraste, za svačiji ukus, ali i za svačiji džep.

Izvor - Šumadija Press (ceo članak)

Knjiga Ranka Munitića "Čudovišta koja smo voleli 4" biće predstavljena u utorak, 24. avgusta (12h) u galeriji "Artget" Kulturnog centra Beograda. Učestvuju Dragan Jovićević ("Danas"), Bora Stanojević (Jugoslovenska kinoteka) i Zoran Penevski (Kreativni centar), a moderator je Marjan Čakarević.
Četvrti tom filmsko-umetničke "enciklopedije“ Ranka Munitića (1943-2009) "Čudovišta koja smo voleli" fokusiran ja na likove koji osvajaju veliko platno u periodu do Drugog svetskog rata, saopštili su organizatori promocije.
Kao i u prethodnim delovima, Munitić prvo istražuje književne predloške, a potom njihovo oživljavanje na filmu, odnosno u stripu.
Ovaj jedinstveni brevijar i priručnik fantastične antropologije zapravo je šetnja kroz kompletnu istroriju umetnosti i kulture, gde se preko mitoloških i izmišljenih bića pripoveda istorija civilizacije, stvarnija od stvarne istorije.

Izvor - Blic Online (ceo članak)

Ajduk je deveti roman srpskog romansijera i dramskog pisca Miodraga Lukića.
Iako triler čija se radnja odvija vrtoglavom brzinom, Ajduk je doboka socijal-psihološka priča koja se odvija na više nivoa, u različitim vremenima i društvenim uredjenjima. Kao i u prethodnim romanima Lukić je radnju ove knjige smestio u Cirih, najveći grad Švajcarske i mesto gde se sureću ljudi različitih nacionalnosti i prožimaju raznovrsne kulture, ali takodje grad u kome se dešavaju misteriozna ubistva.
Rodonačelnik porodice Ajduk, surovi razbojnik Nikola je jedini preživeo epidemiju kuge na celoj planini sakrivši se u pećini u koju se ulazi iz jezera. Pred kraj života, kada je odlučio da se smiri i prestane da ajdukuje otkupio je zemlju od turskog bega i podijelio kmetovima doseljenim iz Hercegovine. Umesto zahvalnosti dobio je otrov u vinu…
Potomci, poslednji izdanci porodice Ajduk žive u Cirihu. Braća; Nikola, Stevan i narator Nenad, svaki na svoj način pokušavaju da nadju svoj put u vremenu koje njima, kao pripadnicima prokazanog srpskog naroda, nije uvek lako.

Izvor - Glas Dijaspore (ceo članak)

Iako još nisu izašli iz štampe, memoari Tonija Blera već podelili javnost, i to zbog Blerove odluke da zaradu pokloni dobrotvornoj organizaciji koja brine o ranjenim vojnicima. Za jedne to je velikodušnost, za druge umirivanje nečiste savesti zbog rata u Iraku i drugih ratova.
Odluka bivšeg britanskog premijera Tonija Blera da zaradu od prodaje memoara pokloni dobrotvornoj organizaciji koja brine o ranjenim vojnicima, podelila javnost.
Naime, Britanci još čekaju zaključke istrage o učešću britanske vojske u iračkom ratu, u kojoj je saslušan i Toni Bler. Većina je uverena da ih je on smišljeno doveo u zabludu da Sadam Husein poseduje oružje za masovno uništenje, da bi opravdao napad na Irak.

Skadarlijom, iz prepune kuće Đure Jakšića, odzvanjali su stihovi o lepoti Srbije, ali sa – italijanskim naglaskom. Razumljivo, jer knjga poezije „Pod nebom Srbije“ („Sotto il cielo di Serbia“), spevana je na srpskom i italijanskom jeziku i delo je jedne Italijanke i dve Srpkinje, Karle Galvan, Rade Rajić-Ristić i Todore Škoro.
Okupljene, kao na majčinom krilu, tri pesnikinje su, svaka na svoj način, pesmama govorile o ljubavi prema Srbiji, njenim mukama, svetinjama, njenim ljudima i njenoj duši čiji delić i same nose u sebi.
Radmila Kunčer, govoreći o ovom neobičnom susretu, istakla je da je ushićenost Italijanke Karle Galvan Srbijom dirljiva, da nostalgičnost Rade Rajić-Ristić kojoj je i posle dve decenije odvojenosti od Srbije najviše Srbija motiv o kome peva izaziva poštovanje, a da je istrajnost Todore Škoro, da kao „ćuvarica praga i jezika srpskoga“ Srbiju ne napušta, nego širi ruke onima koji u nju dolaze i njoj se vraćaju – upravo i zaslužna što se ovakva knjiga pesama iznedrila.

Izvor - Škola duše (ceo članak)

Gradska biblioteka u Novom Sadu organizovaće 27. avgusta na kupalištu "Štrand" deveti maskenbal, tradicionalnu priredbu kojom se na poseban način deci promovišu knjiga, čitanje i biblioteka, saopštila je danas ta ustanova.
Na to lepo i zanimljivo druženje pozvana su deca svih uzrasta u gradu i okolini, a pravo učešća u takmičenju za najbolje maske imaće mališani učlanjeni u Gradsku biblioteku, kao i oni koji će tog dana svojim maskama najbolje dočarati ambijent džungle.
Mali Novosađani moći će da svojim maskama predstave likove iz "Knjige o džungli", Tarzana i razne divlje životinje, a u programu, koji počinje u 17 sati, biće i muzike, igre, nagrada i "još mnogo toga".
Maskembal je kruna svih aktivnosti koje se tokom leta organizuju u okviru Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke u Novom Sadu.

Izvor - RTV

Gradska biblioteka u Novom Sadu raspisala je konkurs za književnu nagradu "Stevan Pešić" za najbolje novoobjavljeno književno delo na srpskom jeziku u žanrovima i duhu koje je zastupao pesnik, pripovedač, esejista, putopisac i dramski pisac Stevan Pešić (1936-1994).
Direktor Biblioteke Dragan Kojić izjavio je Tanjugu da je konkurs za nagradu, koja se u okviru Memorijala Stevan Pešić dodeljuje od 1995.godine, otvoren do 15.septembra.
"Do tada se knjige, po tri primerka, mogu slati na adresu Biblioteke, Dunavska 1, sa naznakom za nagradu 'Stevan Pešić', a u konkurenciji za nagradu ulazi i ukupan opus pisca sa obrazloženjem za celokupan doprinos, s tim da je objavio i novi naslov od prethodne dodele nagrade", kazao je Kojić.
Nagrada se dodeljuje u tekućoj godini za objavljena dela između dva Memorijala i sastoji se od povelje i novčanog iznosa.
Žiri će saopštiti odluku o dobitniku početkom oktobra, a svečano uručenje će biti u okviru manifestacije "Memorijal Stevan Pešić" u Kovilju.

Izvor - RTV

Britanski arhivist Ejdrijen Glu veruje da je pronašao osobu koja je poslužila Viktoru Igou kao inspiracija za lik tajanstvenog Kvazimoda, zvonara-grbavca Bogorodične crkve u Parizu, prenosi Rojters.
Glu, koji radi u arhivu londonske Tejt galerije, proučavao je pozamašnu autobiografiju Henrija Sibsona, britanskog vajara iz 19. veka, kada je naišao na deo u kom se spominje izvesni Francuz čiji je nadimak bio "grbavac".
Sibson je početkom 19. veka bio angažovan na obnovi skulptura Bogorodične crkve u Parizu, oštećene u Francuskoj revoluciji, kada je upoznao klesara Tražana.
Sibson navodi da je Tražan radio za državnog vajara čijeg se imena ne seća koji je imao grbu na leđima i bio nedruželjubiv.
Glu je odmah shvatio da je naišao na nešto važno.
"To je bilo kao da ste zavirili u Tutankamonovu grobnicu i ugledali nešto što vam je privuklo pažnju", rekao je on.

Izvor - Blic Online (ceo članak)